Način na koji treba vežbati
Nema faktora? Nema problema
Mnogi ljudi se plaše da pokušaju sa vežbanjem ili da im se daju bilo koje vežbe ako im faktor nije lako dostupan. Oni su zabrinuti zato što misle da vežbanje može uzrokovati krvarenje. Vežbe u ovom priručniku rasporeñene su prema nivoima težine od najlakših do sve težih. Najteže vežbe predstavljene su jasno i data su uputstva za izvoñenje kako bi pacijent bezbedno stigao do težih nivoa. Ukoliko se ljudi pridržavaju principa i upozorenja datih u ovom priručniku, nedostatak faktora ne treba da ih odvrati od početka vežbanja. Odnosno, dostupnost faktora ne znači da ljudi treba da počnu sa vežbanjem na preteškom nivou.
Polako i bezbedno
Pošto nauče nove vežbe, adolescenti često žele da pokažu kako mogu dosta da urade, te se mogu previše opteretiti, a da to i ne znaju. Vrlo je važno početi polako i postepeno napredovati.
Ne potcenjujte izometrijske vežbe
Izometrijske (statičke) vežbe su kontrakcije mišića bez izvoñenja pokreta u zglobu. Izometrijske vežbe su odličan način da se započne vežbanje ukoliko su mišići dosta slabi, ili ukoliko se javlja veliki bol u zlobovima pri pokretima.
Do cilja se ne dolazi ukoliko postoji bol.
Bol obično pokazuje da nešto nije u redu. Osobe sa hemofilijom moraju da nauče da slušaju svoje telo, a fizioterapeuti moraju da slušaju šta one pričaju. Ukoliko se tokom vežbanja pojavi
nova vrsta bola, važno je da se to pažljivo proanalizira: Da li je taj mišić zamoren ili je to znak novog krvarenja? Da li vežbanje previše opterećuje oštećeni zglob? Nije neuobičajeno da fizioterapeuti iscrpe pacijenta da bi uradio „još samo nekoliko“ vežbi. Mnoge ososbe sa hemofilijom pričaju priče kada su ih „fizioterapeuti doveli do krvarenja“. Ukoliko osoba sa hemofilijom kaže da je uradila dovoljno vežbi ili ponavljanja, mudro je verovati joj.
Svaka situacija je jedinstvena
Ukoliko je do krvarenja došlo u skorije vreme, mogu se tolerisati samo dva do tri ponavljanja. Ukoliko je krvarenje zaustavljeno, a cilj je povratiti izgubljeni obim pokreta, može biti potrebno da se uradi više ponavljanja. Pojedinci i terapeuti moraju da prate telesne signale - neprijatnost obično znači da je dosta vežbanja. Broj ponavljanja će takoñe zavisiti od vrste mišića koji se vežbaju. Mišići stabilizatori moraju da rade sa ponavljanjima i u dužim periodima; njih treba vežbati sa malim opterecenjem, ali sa mnogo ponavljanja.
Na početku koristite gravitaciju i težinu tela
Ponekad su najjednostavnije vežbe sasvim dovoljne. Članarina u teretani ili ulaganje u opremu za vežbanje nije potrebno. Zapravo, upotreba aparature za vežbanje može biti teška za nekog sa
artropatijom ili nekog ko se oporavlja od krvarenja. Počnite sa jednostavnim, praktičnim, funkcionalnim vežbama i omogućite pojedincima da napreduju.
Razmišljajte o ostalim zglobovima
Neke od vežbi koje su osmišljene da pomognu jedan zglob mogu suviše da opterete druge zglobove. Npr. vežbe opterećenja za jačanje kolena mogu biti teške i dovesti do pogoršanja ukoliko je skočni zglob iste noge oštećen.
Setite se funkcionalnih zahteva
Razmotrite različite funkcije koje pojedinac treba da obavlja. Vežbe za nekog ko ima poteškoće da sedne i ustane sa stolice biće različite u odnosu na onog ko ima poteškoća sa trčanjem. Zatim, usaglašenost sa bilo kojim programom vežbanja biće bolja ukoliko se izaberu vežbe koje su usmerene na postizanje pojedinačnih funkcionalnih ciljeva.
Ne zaboravite propriocepciju
Propriocepcija je proces uz pomoć koga telo reaguje na promene u položajima zglobova. Receptori za položaj zgloba smešteni su u kapsuli zgloba i mogu se oštetiti kada se kapsula
isteže prilikom krvarenja. Nemogućnost ponovnog povratka propriocepcije rezultiraće nemogućnošću zgloba da dovoljno brzo reaguje na novi stres i mogućnošću za vrlo izvesnim
ponovnim povredjivanjem.
Normalan obim pokreta i dužina mišića
Cilj većine vežbi u ovom priručniku je „da se nastavi dalje dok obim pokreta / snaga ne budu jednaki suprotnoj strani“. Ovo je jedino moguće ukoliko suprotna strana ima puni i „normalni“
obim pokreta i snagu mišića i ako zahvaćeni zglob ili mišić imaju puni i „normalan“ obim i/ili snagu za početak.
Kod nekih ljudi su se razvila hronična ograničenja nekih pokreta i više nije moguće postići „normalan“ obim pokreta. U ovim slučajevima, cilj vežbanja je prevencija dodatnih funkcionalnih gubitaka i povratak zgloba ili mišića na njegov uobičajeni status što je pre moguće, nakon novih krvarenja.
Svakodnevne aktivnosti su takodje važne
Vežbanje je važno za suprotstavljanje dugoročnim efektima krvarenja u ključnim zglobovima i mišićnim grupama. Za mnoge ljude je teško pridržavati se zadatog programa vežbanja: važno je setiti se da mnoge svakodnevne aktivnosti, kao što su hodanje, vožnja bicikla, penjanje uz stepenice ili čak čišćenje snega, mogu takoñe imati povoljan uticaj. Meñutim, nekad su potrebne specifične vežbe. Vežbe u ovom priručniku nisu jedine vežbe korisne za osobe sa hemofilijom, ali one su odabrane za dostizanje specifičnih ciljeva.
Koje vežbe?
Vežbe za koleno
Dobra kontrola kvadricepsa (to je mišić koji ispravlja koleno i stopira kolaps kolena pri hodanju i trčanju) Pun obim savijanja i ispravljanja. Više...
Vežbe za članak
Stabilan članak koji ne izdaje ili izaziva bol pri hodanju. Ne dopuštajte da je list zategnut. Ovo ograničava to koliko možete podići članak. Ukoliko postane zategnut i peta nije u mogućnosti da dosegne zemlju, ovo će uticati na hod i balans. Više...
Plivanje
Ima mnogo onih koji tvrde da je plivanje savršen način za rehabilitaciju. Bitno je napomenuti da težina ljudskog tela u vodi tri puta manja nego na kopnu. Svi pokreti su usporeni i mogućnost istezanja se svodi na minimum. Hladna bazenska voda skuplja krvne sudove, i time otežava krvarenje. Više...
